FW Intervju: Marko Obradović EDGE!

Marko Edge je jedan od najproduktivnijih i najcjenjenijih regionalonih stage fotografa, koji je svoju vještinu brusio na svim relevantnim regionalnim (a i šire!) muzičkim festivalima. Nakon 2018. godine ponovo je u ekipi oficijelnih fotografa koji će ukrstiti objektive na banjalučkom Kastelu od 11. do 13. avgusta ovog ljeta na jubilarnom, desetom izdanja Fresh Wave Festivala!

Marko, kako gledaš na procvat stage fotografije koji je u cvjetanju u posljednjih dvadesetak godina i u našem regionu?

Pa pazi, generalno prije 20ak godina niko nije mogao da zamisli da će neko sa aparatom od 5.000 evra da se penje na binu i fotka. Dobro je poznato kako se to radilo, a zahvaljujući tome što su ljudi počeli da više cjene stage fotografiju desio se i taj procvat. Sve je počelo tako što su zapravo D.J. – evi počeli da budu sve više plaćeni kao na primjer Carl Cox, čiji honorar danas iznosi i preko 80.000 evra i sad čim je D.J. toliko plaćen on želi najbolje fotke, najbolji video, montažu, a to košta. Tako se to sve pomerilo i ljudi koji su uvideli da te slike mogu da se iskoriste na najbolji mogući način promotivno pa i komercijalno podigli su igru, da tako kažem, na novi nivo.

Da li se onda zbog tih pomjeranja granica i pretenzije ka komercijalnom izgubila umjetnička nit stage fotografije?

Pa i ranije su postojale te dileme, ranije je jako teško bilo napraviti dobru fotografiju u mraku, za vrijeme nastupa, a danas je takođe izazovno jer je potrebno da se sluša taj set i uhvati pravi trenutak. Fotke su i dalje umjetničke, bez ikakve sumnje ali je njihova upotreba komercijalnija u svakom slučaju. Ipak, ne mislim da ono čime se bavim su komercijalne fotke, ja sam uspio da napravim od toga komercijalnu priču i gdje god da odem ljudi me prepoznaju i cijene moj rad i poštuju tu priču.

Da li su danas svi super fotografi s obzirom da je oprema dostupna, tehnologija koja ju prati usmjerena je da olakša čitav proces i svako može da se bavi fotografijom?

Ima tu više od 100 faktora, tako da ima tu mnogo toga. Ne mogu baš da uhvatim bilo koga sa ulice pa da mu objasnim kako se to radi, ja sam dosta samokritičan i uvijek insistiram da se da maximum za te fotke i to daje rezultat. Svako ko misli da tu nema čekičanja grdno se vara, da bi nešto bilo jako dobro mnogo toga mora da se isprati u samom procesu do kraja i na najvišem kvalitetu.

Koliko si vičan pričanju priče kroz fotografiju?

Sve zavisi o kakvoj vrsti fotografije pričamo, postoje fotografije koje se rade po ustaljenom šablonu story telling-a i to će uvijek da bude ali kada govorim o festivalima držim se toga da kačim najbolje fotografije, odnoso one koje su meni wow. To je način i da se dodatno motivišem i da se dalje razvijam i da uvijek zadovoljim neki svoj standard kako bi imao najbolji fotografije koje mogu.

Koliko je ta samokritičnost važna u kreativnom radu?

Nemoj da slušaš one koji ti kažu da su ti fotke super ali nemoj ni one koji ti kažu da su loše, uvijek treba da se analizira napravljeno i da se kroz jedan iskren odnos sa sopstvenim radom nastoji uraditi najbolje. Dio te priče o samokritici treba odbaciti ako se ode u krajnost ali ona je neophodna kako bi se zadržao, kako da kažem, na pravom kursu.

Neke od svojih radova si radio i na Fresh Wave Festivalu, što je i Fresh stavilo u album festivala koje je radio Marko Edge, šta očekuješ od predstojećeg izdanja na kojem se takođe družimo?

Meni je žao što nisam bio više puta ali napokon su se datumski Fresh i Love razdvojili i mnogo mi je drago da ću da budem u Banjaluci u avgustu. Ono što bih izdvojio je dosta opuštena atmosfera na samom festivalu što mi je baš sviđa. Ne kažem da na drugim festivalima nije tako ali lepo je da u regionu imamo još festivala koji su na tvrđavama i radujem se da ću ponovo da budem na Fresh-u. I sad smo napravili jedan serijal fotki koje su mi jako dobre i nadam se da će ljudi uživati u njima spremajući se za novi Fresh Wave festival.

Marko Edge bi vas mogao nanišaniti ovog ljeta svojim objektivom, a vi se svakako potrudite da mu bacite osmjeh ili dva, vidimo se na Kastelu!